Međunarodni krivični sud

Međunarodni krivični sud je međunarodni sud sa sedištem u Hagu. Osnivanje međunarodnog tribunala za suđenje političkim liderima je prvi put predloženo na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine, nakon Prvog svetskog rata. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je sazvala skup u Rimu 1998. godine sa ciljem sklapanja sporazuma koji bi služio kao statut suda. Rimski statut je stupio na snagu 1. jula 2002. godine. Za razliku od Međunarodnog suda pravde, Međunarodni krivični sud je pravno nezavisan od Ujedinjenih nacija. Međutim, Rimski statut daje određenu moć Savetu bezbednosti, što faktički ograničava nezavisnost suda.

Međunarodnim krivičnim sudom upravlja Skupština država koje su ratifikovale Rimski statut. Od Oktobra 2017., 123 države su ratifikovale Statut ovog suda, uključujući sve države Južne Amerike, gotovo čitava Evropa, većina Okeanije i otprilike polovina država Afrike. Svaka država ima jednog predstavnika u Skupštini. Skupština bira funkcionere suda, odobrava budžet, i usvaja amandmane na Rimski statut.

Sam sud je sastavljen od sledećih organa:

  • Predsedništva
  • Sudskih odeljenja (istražno, pretresno i žalbeno)
  • Službe tužioca
  • Registrara

Predsedništvo je odgovorno za administraciju suda, izuzev službe tužioca. Čine ga predsednik i dva potpredsednika.

Sud ima 18 sudija. Predsedništvo može u ime suda da predloži povećanje ili smanjenje broja sudija, ali ne ispod 18, već prema broju slučajeva pred sudom. Njihov mandat traje 9 godina i ne mogu biti izabrani dva puta.

Služba tužioca deluje odvojeno kao poseban organ suda. Ona prima podneske i informacije o zločinima, razmatra ih i vodi istrage i krivično gonjenje. Službom rukovodi tužilac koji ima sva ovlašćenja za rukovođenje i administriranje službom. On može pokrenuti istragu u tri slučaja:

  • Kada je na situaciju upućen od strane države članice
  • Kada je na situaciju upućen od strane Saveta bezbednosti OUN
  • Kada ga istražno odeljenje ovlasti da pokrene istragu na osnovu informacija primljenih od strane drugih izvora, poput pojedinaca ili nevladinih organizacija

Registratura je odgovrna za nesudijske aspekte administracije i obezbeđivanje usluga suda. Registraturu vodi registrar, glavni administrativni službenik suda. U okviru registrature se ustanovljava jedinica za žrtve i svedoke koja, u konsultacijama sa službom tužioca, obezbeđuje zaštitne mere, savetovanje i drugu odgovarajuću pomoć svedocima, žrtvama koje se pojavljuju pred sudom i drugima koji su u opasnosti zbog izjava koje su dali kao svedoci.

Međunarodni krivični sud je stalna institucija, komplementarna nacionalnim krivičnim jurisdikcijama i nadležna za lica koja počine najteže zločine od međunarodnog značaja:

  • Krivično delo genocida
  • Krivična dela protiv čovečnosti
  • Ratne zločine
  • Krivično delo agresije (kada budu ustanovljeni elementi ovog krivičnog dela i uslovi nadležnosti)

Nadležnost suda je ograničena na države koje su prihvatile njegovu nadležnost – države na čijoj teritoriji je počinjen zločin ili država registrovanja vazduhoplova ili broda ako je na palubi ovog počinjen zločin ili država čiji je državljanin optuženo lice. Međutim, Savet bezbednosti može da protegne nadležnost i na situacije u kojima izgleda da su počinjeni zločini u državi koja nije prihvatila njegovu nadležnost i na državljanima te države.

Statutom je predviđeno prvenstvo nacionalnog pravosuđa – slučaj nije dopušten pred sudom ako taj zločin istražuje i kažnjava država koja ima nadležnost nad licem koje ga je počinilo, ili ako je ona odlučila da nema osnova za vođenje postupka, ili je dotičnom licu već bilo suđeno za delo koje je predmet inicijative. Sud ocenjuje da li je sprovedeni postupak služio da zaštiti dotično lice od krivične odgovornosti za zločine predviđene statutom suda, da li se neopravdano odugovlači sa postupkom, da li se postupak vodi nezavisno i nepristrasno. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, vođenje nacionalnog postupka nije prepreka Međunarodnom krivičnom sudu.

 

Vukašin Čolević

Please follow and like us: