Ukratko o Evropskom sudu za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava ( Europian Court of Human Rights) je sudska instituacija Saveta Evrope, za zaštitu prava I sloboda garantovanih Evropskom Konvencijom za zaštitu  ljudskih prava I osnovnih sloboda. Osnovan je 1959. godine, a 1. novembra 1998. godine postaje stalna institucija zaštiite ljudskih prava, sa sedištem u Strazburu (Francuska). Ukupno ima 48 sudija, koje bira Parlamentarna skupština Saveta Evrope, na period od 9 godina. Predsednik suda  je Guido Raimondi. Službeni jezici suda su engleski i francuski.

Nakon što se u Republici Srbiji iskoriste sva zakonom predviđena pravna sredstva, može se pokrenuti postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava. Inicijalni akt kojim se spor pokreće je predstavka. One predstavlja sredstvo kojim se traži zaštita u u slučaju povrede  osnovnih prava I sloboda, od strane države potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava I osnovnih sloboda  I članica Saveta Evrope.

Predstavke se podnose u posebnoj formi i mogu biti:

  1. INDIVIDUALNE- podnose ih pojedinci, grupe ljudi ili nevladine organizacije
  2. MEDJUNARODNE- podnose ih države članice Saveta Evrope.

Da bi sud uzeo slučaj u razmatranje, neophodno je da budu ispunjeni sledeći uslovi:

  1. Da pritužbe sadrže povredu jednog ili više prava zagarantovanih Konvencijom o ljudskim pravima I Protokolima
  2. Da su pritužbe usmerene protiv države koja je ratifikovala Konveciju o ljudskim pravima ili relevantni Protokol
  3. Da se odnose na predmete koji se tiču odgovornosti državnog organa. Sud se ne bavi pritužbama koje su usmerene protiv pojedinaca ili privatnih organizacija
  4. Radnje I događaje sadržani u predstavci trebaju nastati nakon sto je država ratifikovala Konveciju o ljudskim pravima ili Protokol
  5. Neophodno je da ste lično ili direktno pogođeni kršenjem osnovnih ljudskih prava
  6. Predstavka se može uputiti Evrospkom sudu tek nakon što se iskoriste domaći pravni lekovi, što u načelu znači da ste pre obraćanja Evropskom sudu, istakli iste pritužbe pred domaćim sudovima, uključujući I najviše instance. Kompletna predstavka se mora podneti u roku od 6 meseci od kada je doneta konačna domaća odluka. Rok počinje da teče od datuma kada je doneta odluka najvišeg nadležnog domaćeg suda, organa vlasti ili kada je takva odluka dostavljena vama ili vašem advokatu. Tamo gde nema raspoloživog efikasnog pravnog leka povodom pritužbe, rok od 6 meseci teče od datuma radnje, događaja ili odluke na koju se žalite. Rok ističe poslednjeg dana perioda od 6 meseci, čak iako on pada u nedelju ili na dan državnog praznika.
  7. Ukoliko su pritužbe zasnovane na pouzdanim dokazima, neophodno ih je obrazložiti tako što ćete slučaj jasno opisati I potkrepiti ga adekvatnom dokumentacijom kojom raspolažete
  8. Bitno je da predmet vase pritužbe predstavlja neopravdano ugrožavanje vaših osnovnih prava
  9. Poslednje, ali ne manje važno, jeste da vaše pritužbe već nije razmotrio sam sud ili neko drugo međunarodno telo.

Svaka država ima zastupnika odnosno branioca ili državnog agenta koji štiti prava i interese države pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Rešenjem Vlade Republike Srbije od 23. Januara 2016. godine, Nataša Plavšić je postavljena za v. d zamenika pravobranioca- zastupnika Republike Srbje pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Interesanta je činjenica da u praksi,  90% podnetih predstavki  bude odbačeno.

 

Jovana Vajdić

Please follow and like us: