Ukratko o Ujedinjenim nacijama

Organizacija ujedinjenih nacija (OUN), kraće Ujedinjene nacije (UN), je međunarodna organizacija osnovana 1945. od strane 51 države, ukinuvši Ligu naroda.

Počev od 2011, 193 zemlje su članice Ujedinjenih nacija, uključujući sve međunarodno priznate nacije, osim Vatikana (koji je odbio članstvo, i ima status posmatrača), Kukovih ostrva, Palestine (koja ima status defakto države, ali još nije pravno priznata), Nijuea (čijom spoljnom politikom rukovodi vlada Novog Zelanda) i Republike Kine (čije je članstvo ukinula Narodna Republika Kina 1971). Iz svog sedišta u Njujorku, zemlje članice UN i njene specijalizovane agencije upravljaju i odlučuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se održavaju svake godine.

Organizacija je podeljena na administrativna tela kao što su:
• Generalna skupština Ujedinjenih nacija,
• Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija,
• Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija,
• Starateljski savet Organizacije ujedinjenih nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija i
• Međunarodni sud pravde, kao i
• tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao što su SZO i UNICEF.

Najpoznatija javna ličnost UN je generalni sekretar, a na toj dužnosti se danas nalazi Antonio Guteres. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija se nalazi na čelu Sekretarijata, jednog od glavnih organa Ujedinjenih nacija, i deluje kao de fakto predsednik i lider Ujedinjenih nacija.

Ujedinjene nacije su osnovane kao naslednica Društva naroda, za koje su mnogi smatrali da su neefikasne u ulogama međunarodnih upravnih tela. Društvo naroda je osnovano kao odgovor na Prvi svetski rat, na pretpostavkama da bi jedna takva organizacija mogla sprečiti takve ratove, ali ipak nije uspelo da spreči izbijanje Drugog svetskog rata.

Termin „Ujedinjene nacije“ skovao je Frenklin Delano Ruzvelt tokom Drugog svetskog rata.

Trenutna zgrada sedišta je izgrađena u Njujorku (zgrada međutim ne pripada Sjedinjenim Američkim Državama) tokom 1949. i 1950. pored Ist Rivera na zemljištu kupljenom pomoću donacije Džona D. Rokfelera, mlađeg od 8,5 miliona dolara, a projektovao ju je međunarodni tim arhitekata uključujući Le Korbizjea (Francuska), Oskara Nimajera (Brazil), i predstavnika mnogih drugih nacija. Volas K. Harison, direktor firme „Harison end Ambrovic“, je predvodio tim. Sedište UN je zvanično otvoreno 9. januara, 1951. Iako je glavno sedište u Njujorku, veliki broj specijalizovanih agencija se nalazi u Ženevi, Hagu, Beču, Montrealu, Bonu i na drugim mestima.

UN se finansira na dva načina: oporezivanjem i dobrovoljnim prilozima zemalja članica. Regularni dvogodišnji budžet UN i njenih agencija finansira se oporezivanjem. Na Generalnom zasedanju određuje se budžet i odlučuje porez za svaku članicu. Ovo je uglavnom zasnovano na relativnoj sposobnosti svake zemlje da plati porez, mereno prihodima po glavi stanovnika, zajedno sa drugim faktorima.

Na zasedanju je ustanovljen princip da UN ne treba da budu previše zavisne ni od jedne članice za finansiranje njenih projekata. Stoga, postoji maksimalni iznos, tj. najveća suma kojom bilo koja članica može biti oporezovana. U decembru 2000, na zasedanju je izmenjen nivo poreza kako bi bolje odražavao trenutnu situaciju u svetu. Kao deo ovih izmena, regularan budžetski maksimum je smanjen sa 25% na 22%. Sjedinjene Američke Države su jedina članica koja ispunjava taj maksimum, ali i dalje duguje organizaciji na stotine miliona dolara. Do 1. januara 2008, 10 najvećih finansijskih doprinosilaca mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija su: Sjedinjene Države, Japan, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Italija, Kina, Kanada, Španija i Južna Koreja.

Posebni programi UN koji nisu uključeni u regularan budžet (kao što su UNICEF, UNDP, UNHCR, i Svetski program hrane) se finansiraju dobrovoljnim prilozima vlada zemalja članica. Jedan deo ovoga je u obliku poljoprivrednih dobara kao donacija unesrećenim područjima, ali veći deo predstavljaju novčane donacije.

Težnja ka ostvarenju ljudskih prava je glavni razlog stvaranja UN. Zverstva iz Drugog svetskog rata i genocid stvorilo je konsenzus da nova organizacija mora delovati u cilju sprečavanja sličnih tragedija u budućnosti. Najraniji zadatak je bilo stvaranje pravne osnove za razmatranje i postupanje po žalbama o kršenjima ljudskih prava.

Ujedinjene nacije su osnovale sile pobednice po završetku Drugog svetskog rata s nadom da će delovati u cilju sprečavanja konflikta između nacija i učiniti buduće ratove nemogućim, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti. Struktura organizacije na neki način i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je nastala. Na primer, pet glavnih pobednica Drugog svetskog rata čine stalne članove Saveta bezbednosti uz pravo veta: SAD, Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez), Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, i Narodna Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu).

 

Ivona Ninkov

Please follow and like us: